-
Distopija koju bismo mogli da izbegnemo
Te 2049. godine biće po koja rupa zakrpljena na putu, gužve će biti veće, a nebo će imati plavu koja podseća na nekada plavo. Sve to znaćemo zahvaljujući park-replikantu. Izum koji smo mogli da izbegnemo. Šume koje smo mogli da spasimo. Zelene površine koje smo imali, a oduzimali ih. Tim arhitekata moći će da odabere…
-
619
Mnogo godina kasnije, dok budem stajao ispred nekog novog, zastakljenog privatnog kompleksa na dunavskom keju, prisećaću se mašinerije koja je rušila Hotel „Jugoslavija” — zdanja i vizije prećutno stavljene na listu za brisanje. Na ekranu u mom dlanu u tom trenutku stajaće vest: „Zgrada Muzičkog teatra i Izložbenog salona u parku Rike u Tbilisiju, koju…
-
Zakasnela savremenost
Sve možda počinje velikom željom za velikim delom.A onda ostane malo delo velikih ideja. Naš odnos prema okolini postao je zaslepljen. Saplićemo se u tranziciji između unutrašnjeg i spoljašnjeg, između misli i stvarnosti. Upravo se to dešava u prostoru koji nas okružuje. Ne postoji sigurna zona.Ne postoji siguran skok.Ne postoji siguran prelazak. Postoji samo rizik…
-
Beograde, dobro jutro
Ne znam zašto društvo ima toliku potrebu da veliča sve. Da ubeđuje sebe i druge da nam je dobro.Da smo uspešni.Da napredujemo. A nismo. Postoji toliko pokazatelja da nismo dobro.Da nešto nije u redu.I da se, ako ovako nastavimo, ništa neće promeniti. Za početak… Ni ja nisam dobro.